Сличног концепта, приступа, и садржаја, у специфичним политичким, друштвено-економским и организационим околностима започета су истраживања осталих шарпланинских жупа – Гора, Опоље и Средска. Тиме је Географски институт наставио континуитет са претходним пројектом како у улози Института као носиоца и кородинатор проучавања тако и у мултидисциплинском приступу проучавању шарпланинских жупа. Истраживања су подразумевала идентификацију, анализу и оцену расположивих природних, демографских, економских и културних потенцијала и могућности њиховог активирања; утврђивање лимитирајућих факотра развоја; увођење модерних технологија на пољу привредног развоја; постицање сарадње и комуникације са осталим просторима Србије; постављање научних основа за израду просторно планских докумената. Уз сараднике из Института, обраде поједних истраживачких тема поверене програмског или пројектног карактера поверене су истраживачима и из других институција (Институт економских наука, Београд; Институт за шумарство, Београд; Биолошки одсек ПМФ-а, Приштина, Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, Београд, Институт за воћарство, Чачак, Институт за крмно биље, Крушевац, и друге). Ипак, услед политички прилика ниво обухватности истраживања (просторно и тематски) није био истоветан у свом жупама (најнижи је приликом истраживања Опоља, делом Средске, а потпун на простору Горе) (Николић, 1994). Из сличних разлога, Пројекат није у потпуности реализован сагласно постављеним циљевима и задацима.

Систематизација резултата на Пројекту је презентована на научним скуповима, а по тематским целинама публикована у едицији Посебна издања Географског института, књ. 40//1, 40/2, 40/3, и Зборнику радова, књ. 51. Такође, и у овом Пројекту као резулатат истраживања и картографског рада поизашле су серије карата различите размере које су део картографског фонда Института.