Пројекат је финансиран од стране Републичке заједнице за науку (касније Републичког фонд за технолошки развој), а носилац комплексних истраживања Општине Штрпце, односно Сиринићке жупе, био је Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ. С обзиром на мултидисциплинарни приступ у истраживањима, Институт је координарао радом и преко 30 спољних сарадника из више институција (Географски факултет, Институт за ботанику Биолошког факултета, Геозавод, Архитектонски факултет, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Републички завод за статистику Србије, Одсек за туризмолошке науке ПМФ-а, Скупштина општине Штрпце и друге).

На иницијативу Института, уз подршку Републичког завода за статистику спроведен је ванредни Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредног становништва на територији општине (01-05.04.1989.), што је омогућило коришћење најновијих података током проучавања предметног простора (Радовановић, 1990). Научним истраживањима обухваћен је широк спектар тематских целина: природни комплекс, антропогеографски, демографски, социолошки и етнолошки процеси, фактори и концепција друштвено економског развоја, туризам, инфрастуктурни системи, мрежа насеља, коришћење и организација простора и друго. Такође, Институт је посредовао у ангажовању појединих истраживачких установа (Институт за сточарство, Земун Поље; Институт за воћарство, Чачак; Институт за крмно биље, Крушевац; Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, Београд и друге) на изради посебних, развојно усмерених истраживачких програма, везаним за информационе, организационе и програмске потребе од значаја за убрзанији развој и валоризовање потенцијала на овом простору (Николић, 1991). Комплексне аналитичке и синтетске тематске научне студије о општини Штрпце биле су релевантна основа за планирање развоја и коришћења простора садржаним у Просторном плану Општине Штрпце (Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2002), који је награђен исте године.