Историјат

---

Институт је основан 31. маја 1947. године, Уредбом о институтима Српске академије наука, под називом Географски институт. Институт је научна установа, јединица Српске академије наука и уметности у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије. Један од иницијатора, оснивача, а уједно и први директор Института био је академик Петар С. Јовановић. Од 1961. године преименован је у Географски инситут „Јован Цвијић“ САНУ.

 

ОСНИВАЊЕ

На иницијативу академика Петра С. Јовановића и уз подршку великог броја професора Београдског универзитета, 18. новембра 1946. године упућен је допис Српској академији наука у којем се образлаже потреба за оснивањем Географско-геолошког института САН, где се наводи: "У Географско-геолошком институту би се обрађивали научни проблеми из географије и геологије и сродних наука које се такође баве питањима о земљи и народу. У такве науке спадају: метеорологија, климатологија, хидрографија, лимнологија, минералогија, петрографија, итд. Овај Институт би се састојао из два основна одсека, географски и геолошки, међу којима треба да постоји пуна сарадња, јер се и сами научни проблеми који ће се у њима обрађивати, међусобно допуњују, а делом и преплићу" (Петар С. Јовановић, Допис Српској академији наука, Архив САНУ). На Петој седници Одељења за природне науке САН, 11. марта 1947,године, размотрен је предлог Петра С. Јовановића, дописног члана САН, за оснивање Географског института. Након што је он детаљно изложио општи програм будућег рада Географског института, донета је одлука о оснивању Географског института. На Седмој седници Одељења за природне науке САН, 13.марта 1947. годиен усвојен је Правилник Географског института, а Уредбом о институтима Српске академије наука (Годишњак Српске академије наука, бр. 54, 1947. године, стр. 30-31), 31. маја 1947. године формално је основан Географски институт Српске академије наука. 

 

ПЕРИОД 1947 - 1966.

Одмах по његовом оснивању управљање Географским институтом поверено је академику Петру С. Јовановићу, који на челу Института остаје до своје смрти, пуних 10 година. У том периоду, он је успео да постави организацију научно-истраживачког рада у Институту, запосли велики број квалитетних истраживача и постигне запажене научне резултате. У погледу методолошке организације истраживања у оквирима Института у први план су стављена фундаментална научна истраживања, теоријско-проблемског и регионалног карактераа, а у границама могућности и примењена истраживања. У том периоду, у Институту је поред управника имао осам хонорарних сарадника: проф. др Војислав Радовановић и генерал Стефан Бошковић (дописни чланови САН), др Боривоје Ж. Милојевић, др Павле Вујевић, др Сима Милојевић (универзитетски професори), др Бранислав Букуров (професор Више педагошке школе), Стеван Вујадиновић (кустос Етнографског музеја), Антоније Лазић (картограф), и троје стипендиста: Бранислав Јовановић, Небојша Царић и Раденко Лазаревић. Први састанак чланова Института одржан је 16. јуна 1947. године, а до краја 1947. године врше се прва теренска истраживања у организацији Института, док крајем године Институт добија и прве просторије и опрему на коришћење. Већ наредне 1948. године у оквиру Института се формирају посебна радна одељења: Физичко-географско, Друштвено-географско, Регионално географско и Картографски отсек. Резултати теренских истраживања су представљани на пленарним састанцима у оквиру Института. Рад Географског института је детаљно описан у првом петогодишњем извештају (1947-1952. године, Архив ГИ "Јован Цвијић" САНУ).  До 1951. године кадровски капацитети Института се повећавају, те је исте године у њему стално запослено 11 научних радника, четири академика САН, један хонорарни научни сарадник, три хонорарна стручна сарадника, три спољна сарадника и два картографа. Кадровско јачање Института се наставља, па тако у периоду од 1951-1957. године активно ради 21 научни радник и пет спољних сарадника истраживача, као и четири помоћна службеника (Бјељац и др., 2017). До 1961. године Институт је био у радном саставу Српске академије наука и на буџетском финансирању. Истовремено, Географски институт се и реорганизује тако што преузима целокупно особље, средства, права и обавезе укинутог Завода за крш "Јован Цвијић" Универзитета у Београду (Службени гласник 18/61, од 29.4.1961.), након чега добија и ново име Географски институт "Јован Цвијић" САНУ.

 

ПЕРИОД 1967- 1986.

Наведени период забележио је драстичан пад у броју запослених у Институту, те је научни кадар Института готово преполовљен, те су истраживања спровођења у складу са знатно смањеним кадровским капацитетима свега десетину истраживача. Међутим, управо у овом периоду приметна је знатнија диверзификација предмета истраживања спровођених у институтским оквирима, те се поред општих природно-географских проучавања спроводе у значајнијијој мери привредни проблеми и специјализоване привредне делатности, посебно аграрногеографске и туристичкогеографске тематике. Осим научно-фундаменталног значаја, у фокус се стављају и примењена истраживања која се спроводе за потребе појединих државних институтција и привредних субјеката у различитим сферама друштвене праксе, што се огледа у већем броју експертских, комплексних и тематских студија развоја појединих просторних целина, студије о заштити животне средине, просторни-планови, стратегије развоја и слично. У истом периоду Институт се јавља и као самостални организатор научних конференција националног и савезног карактера на којима учествују географи са простора СФРЈ, али и иностранства. Такође се види значајан помак у погледу остваривања међународне научне сарадње и издавачке делатности Института, а посебно у погледу периодичног издања Зброника радова Географског института (првих 18 свезака), 16 научних монографија у едицији Посебна издања, као и 10 тематских географских карата.

 

ПЕРИОД 1987 - 2006.

У периоду од 1987. до 1992. године научна заједница је остала без три академика географа, Бранислава Букурова, Милисава Лутовца и анастасија Урошевића, чиме географија као дисциплина на нивоу Академије бива у неравноправном односу у поређењу на друге научне дисциплине, као и у односу на друге географске институције, чиме се један део кадрова са Географског института преусмерава ка другим институцијама. Великим залагањем др Милоша Зеремског и других сарадника Географског института, као и доласком нових кадрова, почиње нова развојна фаза Института након 1990-их. У 1996. години Институт мења и просторије, односно измешта се из зграде САНУ (Кнез Михаилова бр.35), на трећи спрат зграде у улици Ђуре Јакшића бр. 9, док се библиотека Института смешта у приземље исте зграде. У истој згради су смештени и Институт за српски језик САНУ (први и други спрат) и Историјски музеј (четврти спрат). Овим пресељењем простор Института је смањен за трећину, што значајно отежава услове рада запослених. У том периоду се ради на обнови картографског одељења и развоја географског информационог система у Институту преласком кадрова из Републичког геодетског завода и Војнотехничког института у Београду, набављају се први рачунари, рачунарска опрема и комплетна инфраструктура. У наведеном периоду Институт је самостално или у сарадњи са другим институцијама организовао 17 домаћих и међународних научних скупова. Институ добија и бројна национална признања и награде на институционалном и индивидуалном нивоу. 

 

ПЕРИОД

 2007 - 2017.

У овом периоду долази до значајног кадровског јачања Института, са 15 научних радника (од чега свега три доктора наука) до чак 44 радника (од чега 24 доктора наука), као и четворо техничких лица.  Интензивно се сарађује са међународним институцијама и реализује се девет међународних научних скупова. Потписују се протоколи о међународној сарадњи са сродним географским научним и образовним институцијама у иностранству, а спроводе се и пројекти билатералне сарадње и међународне размене у погледу истраживачке праксе. Повећава се капацитет и међународни научни допринос и препознатљивост научне делатности Института који се огледа у великом броју публикованих радова у светски признатим публикацијама и чланству у међународним радним телима и националним одборима. Од 2003. године интензивирана је и сарадња са огранком Српске академије наука и уметности у Новом Саду, отварањем канцеларије за запослене у Географском институту са пребивалиштем у Новом Саду посебним залагањем академика Олге Хаџић која уступа своје просторије на коришћење запосленима у Институту. У наведеном периоду објављено је 26 бројева Зборника радова и 57 научних монографија у едицији Посебна издања (од чега осам у суиздаваштву са другим институцијама), један атлас и шест карата. По издавачкој делатности се посебно истиче 2010. година када је Институт успео да објави чак 12 научних монографија. Прва веб-презентација Института постављена је 2007. године од када се интензивно врши њено унапређивање, а у новије време се видљивост Института повећава активношћу на научним и друштвеним мрежама ResearchGate, Academia.edu, LinkedIn, Facebook, итд.

 

 

ДОКУМЕНТИ

1. Одлука о оснивању Географског института у оквиру Академије, 1947. године. Годишњак САН, бр. 54, 1947. године.

2. Уредба о оснивању Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, 1961. године. Службени гласник НРС, бр.18, од 29. априла 1961. године.

 

ОСНИВАЧИ И АКАДЕМИЦИ

 

Јован Цвијић

Петар С. Јовановић

Боривоје Ж. Милојевић

Војислав С. Радовановић

Стеван П. Бошковић

Павле Вујевић

Милисав В. Лутовац

Бранислав Букуров

 

УПРАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ

 

1. Академик Петар С. Јовановић, управник од 1947. до 1957. године.

2. Академик Павле Вујевић, управник од 1957. до 1961. године.

3. Др Владимир Ђурић, управник од 1961. до 1962. године.

4. Вучета Лакић, управник од 1963. до 1965. године.

5. Др Чедомир Милић, управник од 1965. до 1970. године.

6. Академик Милисав В. Лутовац, директор од 1970. до 1979. године.

7. Др Душан Дукић, директор од 1979. до 1983. године.

8. Др Мирослав Милојевић, директор од 1983. до 1986. године.

9. Др Радован Ршумовић, директор 1986. године.

10. Др Милош Зеремски, директор од 1987. до 1989. године.

11. Др Александар Вељковић, директор од 1989. до 1991. године.

12. Др Милован В. Радовановић, директор од 1991. до 1994. године.

13. Др Љубомир Менковић, в. д. директора од 1. 1. до 30. 9. 1995. године.

14. Др Милан Бурсаћ, директор од 1995. до 2006. године.

15. Др Јасмина Ђорђевић, в. д. директора од 2006. до 2008. године.

16. Др Милан Радовановић, директор од 2008. до данас

 

БИВШИ САРАДНИЦИ И ЗАПОСЛЕНИ

Списак сарадника.

 

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ О ИНСТИТУТУ