Датум одржавања: 23. 10. 2024. до 25. 10. 2024. године
Место одржавања: , Београд, Србија
Организатори: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић“ Лозница
Покровитељи: Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Министарство културе Републике Србије
На стогодишњицу одржавања првог Конгреса у Прагу, као и 88 година након последњег у Софији, од 23. до 25. октобра у Београду (Република Србија) одржан је Пети Конгрес словенских географа и етнографа. Организован је на иницијативу Географског института „Јован Цвијић“ САНУ у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић“, Лозница, уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Министарства културе Републике Србије.
Свечано отварање је уприличено у Ректорату Универзитета у Београду у присуству угледних званица из земље и иностранства. Осим домаћина, др Милана Радовановића, директора Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, скуп су поздравили и др Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, др Милован Пецељ, члан Академије наука и уметности Републике Српске, др Владимир Цветковић, проректор за науку Универзитета у Београду, др Мајкл Медоуз, доскорашњи председник Међународне географске уније (ИГУ), др Рафаел де Мигел Гонзалез, председник Европског удружења географа (ЕУРОГЕО), др Масимиљано Табузи, генерални секретар Асоцијације европских географских друштава (ЕУГЕО), као и др Бранко Бановић, директор Етнографског института САНУ.
У прва два радна дана Конгреса, учешће је узело 90 научних радника из 17 земаља, већином словенских. Такође, осим представника међународних географских организација, у радном делу су учествовали и представници земаља тј. институција са којима је Јован Цвијић у различитим етапама имао интензивну сарадњу: Карлов и Бечки универзитет (Аустријска академија наука), Сорбона и Универзитет у Нојшатлу. Узимајући у обзир значај Народне Републике Кине на пољу географских истраживања, укључујући и иницијативу „Појас и пут“, као и дугогодишњу сарадњу, присуствовале су и колеге из Института за географске науке и истраживање природних ресурса Кинеске академије наука.
У жељи да се задржи структура претходних Конгреса, а уважавајући савремена достигнућа у поменутим дисциплинама, конципирано је девет тематских целина. То су: физичко-географски процеси и њихови ефекти на човека; савремени теоријско-методолошки приступи у географији; заштита животне средине; географија становништва; економске перспективе развоја и утицај на становништво; просторно планирање; историјска географија; и политичка географија и етнологија. У Зборнику апстраката и радова, на преко 400 страна публиковано је 101 саопштењe. Од тога, 81 апстракт и 20 радова, са укупно 176 аутора и коаутора, из 47 различитих институција.
На крају првог дана Конгреса одржан је „Форум“, на којем је промовисан програм финансирања и пружене информације у вези са пријавама за ERC грантове из свих научних области, укључујући географију. Након тога, представљена је међународна сарадња и издавачка делатност Географског института “Јован Цвијић” САНУ.
Трећи (завршни) дан је био резервисан за стручну екскурзију на релацији Београд– Пожаревац–Голубац–Велико Градиште–Београд. Учесници су имали прилику да се упознају са природним и културним особеностима овог дела Србије. Посебна пажња је посвећена посети Археолошком локалитету „Виминацијум“, некадашњем војном седишту и главном граду римске провинције Горње Мезије, једном од најзначајнијих и најбогатијих археолошких налазишта из римског периода на простору Србије. У наставку пута, уласком у наш највећи НП „Ђердап“, учесници су се најпре упознали са карактеристикама Дунава у овом делу тока. Организована је посета Голубачкој тврђави, средњовековном споменику културе од изузетног значаја, у потпуности реконструисаној од 2014. до 2019. године. Обилазак је завршен неформалним дружењем на Сребрном језеру, вештачком језеру, речном рукавцу на десној обали Дунава.
Обележавање поменутих јубилеја уз присуство бројних учесника је представљало изузетну част за колектив Географског института. Овај догађај пружа подстрек географској и етнографској научној заједници да настави пут наших славних предака. Несумњиво, пред нама је трновити пут, али као што се од Института који носи Цвијићево име и очекује, спремни смо да преузмемо ту тешку, али изузетно важну обавезу.
Још једном се захваљујемо свим колегама који су учествовали у раду Петог конгреса словенских географа и етнографа.
Колектив Географског института „Јован Цвијић” САНУ
Фотографије:
