Лексикони националних паркова Србије – „Ђердап“, први том

Књига

Година издања: 2015
Аутори: Група аутора
Уредник: Ана Милановић Пешић

Петотомна едиција Лексикони националних паркова Србије приређена је у уверењу да се природа и њена чудесна лепота могу сачувати и заштитити и књигом. Посвећена је заљубљеницима природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе Србије и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Посвећена је још пре онима који ће то тек учинити, са свешћу о истинској нужности учења и знања о природи.

Пред читаоцем је први том едиције Лексикони националних паркова Србије, заједничког лексикографског пројекта ЈП Службени гласник, пет јавних предузећа – националних паркова Ђердап, Копаоник, Тара, Фрушка гора и Шар-планина, и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Едиција је приређена са дубоком свешћу о нужности континуираног учења о природи и њеној заштити, а у уверењу да се животна средина може заштитити и књигом, концепцијски домишљеном, стручно написаном и брижљиво уређеном. Едицију чини пет лексикона који ће, у укупно око 4.000 чланака и више од 2.000 фотографија и графичких прилога, јавности представити природна богатства и територије пет националних паркова Србије. Обимну грађу требало је прикупити, сажети и издвојити податке који чине срж сваког националног парка појединачно. Заступљена је грађа из области геологије, рељефа, климе, хидрографије, демографије, флоре, фауне, заштите природе, етнологије, историје, археологије, архитектуре, уметности и културе, привреде. Минуциозан рад на утврђивању чињеница, полазног и најважнијег елемента сваког лексикографског издања, био нам је први задатак. Чињенице је потом требало представити на начин на који оне највише говоре, при томе издвојити најважније и дати им највише простора. Другим речима, намера је била да чланци у мало редака кажу што више. Лексикони садрже тематске чланке. Биографских одредница нема. Личности које су оставиле трага у историјским и културним процесима и догађајима у одређеном крају наведене су у одговарајућим тематским чланцима. Административне границе паркова смо у извесном смилу „проширили“ обрађујући нека насеља, институције и привредне организације које не припадају територијама националних паркова, али су са њима функционално повезане. Концепт едиције, метод рада, пројектни менаџмент, редакцијска обрада текста, ликовно-графичко уобличење и штампа урађени су у ЈП Службени гласник. При избору одредница, уредничком тиму Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Лексикографске редакције Службеног гласника помагали су уређивачки Савети. Одговорност за стручну обраду података у чланцима поверена је уредницима томова и ауторима текстова, којима су помагали изабрани представници националних паркова, као и стручњаци Завода за заштиту природе Србије. Суд о дометима нашег прегнућа препуштамо стручној али и широј јавности, посетиоцима националних паркова, знатижељницима, намерницима, заљубљеницима у лепоте природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Њима, и онима који ће то тек учинити, посвећена је ова едиција. Ђердап, територијално највећи национални парк у Србији, обухвата површину од 637,99 км2. Подаци о простору НП Ђердап и његовој непосредној околини, досад разастрти по множини књига, научних радова, часописа, докумената, као и неки досад незабележени, изложени су први пут у једној књизи, у 835 тематских чланака. Лексикон НП Ђердап дело је 10 уредника, 40 аутора текстова, 26 аутора фотографија и већег броја сарадника из ђердапског краја. Уредник овог тома је Ана Милановић Пешић. Уредници струковних области су Лидија Амиџић (флора, фауна, заштита природе), Власта Кокотовић (демографија), Радмила Милетић (привреда, институције), Марко Милошевић (геологија, рељеф, клима, хидрографија, насеља), Душан Михаиловић (археологија, историја), Жаклина Николић (архитектура, уметност, култура). Посебан печат овом лексикону дају фотографије Драгана Боснића. Настојали смо да осим природних карактеристика подручја Националног парка прикажемо и живот на овом делу Дунава, реке која повезује 10 европских држава, а чије је древно име Истар (грч. Истрос, Океанов и Тетијин син, краљ река) забележено још у Хесиодовој Теогонији (VIII–VII в. пре н. е.). Тако овај лексикон поред природног обрађује и материјално и нематеријално културно наслеђе подручја Ђердапске клисуре – Гвоздених врата, границе горњег и доњег тока Дунава, простора где је култура (Лепенски Вир) била развијена 9.500–5.500 година пре н. е., много пре него што су Јасон и аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тле (Аполоније Родијски, Argonautica, V–IV в. пре н. е.). Из времена кад је Дунав био граница Римског царства потиче латински назив Danubius (од келтског danu, велика вода, река), први пут забележен у Јулија Цезара и Салустија Криспа (I в. пре н. е.), из кога су у европским језицима изведена данашња имена реке. Гвоздена врата (фр. Portes de fer, рум. Portile de fier), један од назива Ђердапа, директан је превод његовог турског имена Демир-капија. Топоним Ђердап балкански је турцизам (тур. gerdap, водени вртлог, ковитлац). Трајанов мост, који је некада повезивао Горњу Мезију и Дакију, којег више нема, али је остао приказан на Трајановом стубу у Риму, и Трајанова табла у Ђердапској клисури, из I века н. е., сведоче о значају овог подручја кроз историју, што је, уз географске одлике Ђердапа, разлог што је он данас заштићен као природно богатство Србије. Године 2014. навршило се 40 година од проглашења овог подручја за Национални парк, и 25 година од оснивања Предузећа за заштиту и развој НП Ђердап (данас Јавно предузеће Национални парк Ђердап). Ова књига скроман је допринос саиздавача и аутора тим јубилејима.
Припремио: Владимир Рогановић